Каблови са оптичким влакнима се производе тако да испуњавају спецификације оптичких, механичких или еколошких перформанси. То су компоненте комуникационог кабла које користе једно или више оптичких влакана смештених у заштитни омотач као преносни медијум и могу се користити појединачно или у групама.
Главне методе укључују сталне везе, везе за хитне случајеве и активне везе.
1. Трајна оптичка веза (позната и као вруће топљење):
Ова веза укључује топљење и повезивање тачака повезивања два оптичка влакна заједно помоћу методе пражњења. Обично се користи за везе на велике удаљености, сталне или полутрајне фиксне везе. Његова главна карактеристика је да је слабљење везе најниже међу свим методама повезивања, са типичним вредностима у распону од 0.01 до 0,03дБ/тачки. Али приликом повезивања потребна је посебна опрема (машина за заваривање) и стручно особље за рад, а место прикључка такође треба заштитити посебним контејнером.
2. Прикључак за хитне случајеве (познат и као хладно топљење):
Спајање у хитним случајевима углавном укључује коришћење механичких и хемијских метода за фиксирање и спајање два оптичка влакна заједно. Главна карактеристика ове методе је да је веза брза и поуздана, са типичним слабљењем од 0.1-0.3дБ/поен. Међутим, дуготрајна употреба прикључне тачке ће бити нестабилна, а слабљење ће се такође значајно повећати, тако да може бити хитно потребно само у кратком временском периоду.
3. Веза активности:
Активно повезивање је начин повезивања станица са станицама или станица са оптичким кабловима помоћу различитих оптичких уређаја за повезивање (утикачи и утичнице). Овај метод је флексибилан, једноставан, згодан и поуздан и обично се користи у ожичењу рачунарских мрежа унутар зграда. Његово типично слабљење је 1дБ/зглоб.